Петар се у априлу 1992, када је имао 39 година, искрцао са брода Дубровник у Шпанији, и од тада га је хрватска полиција водила као несталог.
Да је жив, сазнало се у октобру 2022. године, када је МУП од хрватског велепосланства у Мадриду добио захтев за идентификацијом особе са пасошем из Југославије. Пасош је гласио на име Петар Марчинко, који је доласком у велепосланство затражио издавање хрватских докумената.
Тада је Полицијској управи дубровачко-неретванској стигла потврда међународних институција с којима су сарађивали на провери докумената, који су се 30 година након Петровог нестанка мистериозно појавили у Полицијској станици Стон на његово име.
Хтео да иде у Канаду?
Петров нестанак повлачи за собом и многа питања, на која конкретан одговор може дати само Марчинко. Према одређеним наводима, нико од ближих чланова Петрове породице не живи више у родним Чепикућама. Мајка му је умрла, а два брата живе у Канади. Трећи брат је преминуо, а његова удовица није хтела да разговара са медијима.
Фото: Нестали.хр
Незваничне информације до којих је тада Индекс дошао говоре да се Петар искрцао у Шпанији са жељом да оде у Канаду, где му живе браћа. Људи с којима је Индекс разговарао, а који живе или, пак, потичу из Чепикућа, рекли су како не знају ништа више од онога што је речено до тада у медијима.
Прочитајте још
Кажу и да цело место, барем они ретки становници који су у њему остали, бруји о овом случају, али да су у ствари све то нагађања.
Питање остаје шта је Марчинко радио 30 година у Шпанији. Да је био у затвору, хрватска полиција би добила обавештење шпанских власти. Да је био бескућник, сигурно би био легитимисан и сходно томе не би могао да сачува пасош 30 година.
Криминалиста Бранко Лазаревић причао је за Индекс да је о читавом случају сазнао из медија.
- Ово је доказ ономе што увек говорим - не треба губити наду. Никада не треба губити наду. Као сарадник Арене помогао сам да се пронађе особу која је нестала 1964. године. И овај случај, као и сви други случајеви, нам говори исто - колико год све изгледало црно, не треба одустајати. - говорио је Лазаревић.
Фото: О. Радошевић
Он каже да је тешко рећи шта се мотало по глави, али да зна шта се ради у тим ситуацијама што се тиче полиције.
- Претпостављам да су шпанске власти нешто учиниле, али и власти државе у којој је матична лука брода. Онда је требало детаљно поразговарати са свим морнарима, видети да ли је некоме нешто рекао. Зашто није хтео да се врати кући? Где би могао бити? Неко је од помораца морао да зна одговор на та битна питања - рекао је тада Лазаревић.
Запитао се како је могао да функционише са југословенским пасошем, а да га нико није легитимисао.
- Уосталом, што је јео? Да је био чудан, то би полиција видела, неко би га пријавио. Полиција такве приводи. Али, он се није чудно понашао. Је ли био члан неког удружења или секте? - питао се Лазаревић.
Он истиче да је само једно сигурно.
- Он сигурно није направио неки прекршај, није урадио ништа противзаконито. Да јесте, они би га ухапсили. Очито је живео на скровитом месту, међу онима које није занимала његова прошлост - истакао је саговорник Индекса.
Напомиње више о томе ко би све могао знати.
- То су пријатељи, можда девојка... Само би они могли да кажу више. Они и Марчинко, ако уопште жели да говори о томе и ако жели да се врати у Хрватску - каже Лазаревић.
Шта су рекли из Министарству спољних послова?
Из Министарства спољних послова Хрватске навели су пре пар година да се Марчинко информисао о могућности подношења захтева за издавање хрватског пасоша у Велепосланству РХ у Мадриду.
- У складу с уобичајеним поступком, од Министарства унутрашњих послова је затражена провера података - писало у њиховом одговору.
Како су навели, у накнадној комуникацији МУП је потврдио да се особа води у евиденцији хрватских држављана и да нема препрека за издавање пасоша.
- Али и да се води као нестала особа те је затражена идентификација особе како би се могла избрисати међународна потрага за несталом особом - наводи се у саопштењу и додаје да је, у складу са захтевом МУП-а, велепосланство доставило податке потребне за идентификацију особе који су прикупљени уз помоћ шпанске полиције.
Фото: Профимедиа
У Чепикућама се радовали што је Петар жив и једва чекали да га виде
Мештани Чепикућа су после свега једва чекали да виде Петра.
- Ја сам са њим делио цигарету што се каже: Ја сам почео да плачем кад ме мала звала: "Тата, нашао се Перо, жив" Почео сам да плачем - рекао је тада Иво Делалија за Нову ТВ.
Делалија је рекао да су за Пера говорили свашта.
- Да га је убио таксиста, да ово, да оно - рекао је Делалија.
Мештани су желели да га што пре виде у родним Чепикућама, где би му припремили и фешту.
- Волео бих да га видим што пре. Испекао би јање одма и зазво би вас. Испеко би јање из цуга. Нисам при парама, али би учинио. Зато што сам с њиме провео и попио доста - додао је Делалија.
Он је открио да је Петар имао три брата.
- Један је у Француској, вероватно, он је исто у некаквим проблемима и не јавља се. Један брат му је у Монтреалу, у Канади и има три сина. Анте је остао ту, а Пере је од свих њих био најбољи. Нас двојица смо скупа ишли по Стону и Дубровнику, по кафанама, по женскима... Били смо стално заједно ко браћа - говори Делалија за Вечерњи лист.
Рекао је да је Петар отишао пре него што је почео рат.
- Свакакве приче су се причале. Једна од њих да је побегао од рата. То није истина. Тај његов нестанак с ратом никакве везе нема - додао је за крај.
БОНУС ВИДЕО:
