Изненађујуће мало људи зна да Свети Никола има свој празник и у мају, и то данас, 22. маја. И док се 19. децембар традиционално слави широм Србије уз славски колач, госте, кандило и колаче, летњи Свети Никола често прође тихо, без ичије славе и свеће.
Зашто? Да ли је реч о "мање важним" датумима? Да ли народ једноставно бира? Или постоји дубљи историјско-верски разлог што су неке славе масовно прихваћене, а друге остале у сенци?
Фото: Shutterstock
Две славе - један светитељ
У православном календару, одређени светитељи се празнују два пута годишње - једном поводом њиховог живота или страдања, а други пут поводом преноса моштију или посебног чуда. Најпознатији примери су:
- Свети Никола: 19. децембар (зимски - дан смрти), 22. мај (летњи - пренос моштију у Бари)
- Света Петка: 27. октобар (зимска), 8. август (летња - пренос моштију у Цариград)
- Свети Јован Владимир: 4. јун и 22. мај
- Свети Сава: 27. јануар (главна слава), али и 6. мај (дан када је његово тело пренето у Милешеву)
У црквеном смислу - оба датума су празнична и литургијски значајна. Али у народној пракси, само један од њих се прихвата као "права" слава.
Прочитајте још
Зашто народ слави зимске, а не летње датуме?
У српској традицији, зимске славе имају много дубљу укорењеност, из неколико разлога:
Породично окупљање зими је природније - људи су код куће, крај огњишта, славска атмосфера је затвореног типа и интимна.
Пост је зими чест (нпр. Свети Никола је у божићном посту), што додаје духовну озбиљност.
Летњи период је био сезона пољопривредних радова, те су слављења сведена или одлагана.
Народна свест се формирала кроз векове око једног датума - па се други, литургијски, често ни не помиње.
Због тога, иако црквени календар предвиђа празновање оба датума, само један се преноси као "крсна слава" с колена на колено - онај који је дубље заживео у народу.
Фото: Википедија
Које славе имају само један датум?
Већина светитеља у црквеном календару има само један дан празновања. Неки од најчешћих примера који немају "летњу" или "зимску" варијанту:
- Аранђеловдан (21. новембар) - само један датум
- Ђурђевдан (6. мај) - иако постоји Ђурђиц (16. новембар), тај дан се не слави као "летњи Ђурђевдан", већ као посебан празник
- Свети Василије Острошки - 12. мај
- Свети Лука - 31. октобар
- Свети Илија - 2. август
Код ових светитеља није дошло до преноса моштију или поновног успостављања култа, па се празнују само једном.
Да ли су "две славе" грешка? И шта ако неко слави "летњег" свеца?
У народу се често каже: "Ко је узео да слави 22. маја - неће му ваљати". Ово је народно сујеверје које црква не потврђује. Иако се најчешће слави зимски Свети Никола, ништа не спречава да неко узме за своју славу дан преноса моштију - ако за то постоји породични или лични разлог.
У црквеном календару, оба празника су једнако призната и светла. Једина разлика је како их доживљава и преноси народна пракса.
Фото: Shutterstock
Слава није датум - већ сећање, завет и дух
На данашњи дан, док се тихо обележава летњи Свети Никола, вреди се подсетити да крсна слава није ствар сезоне, већ завета и поштовања.
Неке славе су постале „масовне“, док су друге задржале скромност - али све су једнако важне у литургијској и породичној традицији.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
