Poprilično nadrealno deluju vesti da su države širom Evrope naredile masovan odstrel medveda. Posle Rumuna koji su izlovili 500 primeraka prošlog leta, sada su sličnu odluku donele i vlasti Slovačke. Vlada u Bratislavi je juče naredila da se 350 medveda odstreli ove godine, a u većini zemlje je proglašeno i vanredno stanje nakon što je jedan čovek stradao dok je šetao šumom u centralnoj Slovačkoj.
Otkud takve drastične odluke, upitaće se mnogi. Razlog je jednostavan - broj medveda u Evropi je tokom poslednje decenije drastično porastao, a to je dovelo i da je broj napada na ljude takođe u porastu (neretko i sa fatalnim ishodima).
- Ne možemo da živimo u zemlji u kojoj se ljudi plaše da idu u šumu - rekao je premijer Slovačke Robert Fico
Foto: Profimedia
Međutim, način rešavanja tog problema se ne sviđa mnogima i pitaju se da li je baš neophodno ubijati tolike životinje. Tačnije, smatraju da su takvi postupci nepovratno štetni.
Ta odluka je posebno trn u oku ekolozima, a pojedini smatraju i da je ona u suprotnosti sa međunarodnim obavezama i kao takva - protivzakonita.
Pročitajte još
Foto: Profimedia
- To je apsurdno! Ministarstvo za zaštitu životne sredine nije uspelo da smanji broj napada na ljude prethodnim odstrelom medveda (dopušteno je da se ubiju ako zalutaju preblizu ljudskom naselju). Da bi prikrila njihov neuspeh, Vlada je odlučila da odstreli još više medveda. - rekao je Mihal Vizik, ekolog i poslanik u Evropskom parlamentu iz opozicione stranke Progresivna Slovačka i dodaje da je u godinu dana na hiljade bliskih susreta medveda i ljudi prošlo bez incidenata.
Ministar životne sredine Tomaš Taraba rekao je u sredu da u Slovačkoj ima više od 1.300 medveda i da je 800 "dovoljan broj", jer populacija raste. Medvedi su uobičajeni širom Karpatskog planinskog lanca, koji se proteže u luku od Rumunije preko zapadne Ukrajine i dalje do Slovačke i Poljske.
Kako je broj medveda toliko porastao? 4.000 više za nepunu deceniju
Nakon desetina hiljada godina progona, koji su doveli do istrebljenja sabljozubih tigrova, hijena i pećinskih lavova, poslednjih godina u Evropi se povećava broj predatora.
Na čitavom području kontinentalne Evrope broj medveda, vukova, risova i rosomaha (žderavac) naglo je porastao zahvaljujući merama zaštite uvedenim pre nekoliko decenija.
Danas u Evropi živi oko 20.500 mrkih medveda, što je povećanje od 17 odsto od 2016 (gotovo 4.000 više za nepunu deceniju), dok je broj evropskih risova porastao za 12 procenata i sada ih ima 9.400.
Foto: Profimedia, Shutterstock
Životinje su se nekada lovile jer su se smatrale štetočinama, a njihova staništa su pretvarana u poljoprivredna zemljišta. Te vrste se sada vraćaju. Zavijanje vukova, režanje medveda i zvuk njihovih koraka kroz šume i ravnice ponovo se mogu čuti širom Evrope.
Slučaj Slovačke
Slovački nadležni organi prijavili su prethodne srede slučaj napada medveda sa smrtnim ishodom nedaleko od grada Detva. Pedesetdevetogodišnji muškarac nestao je prethodne subote dok je šetao šumom, a policija je pronašla njegovo beživotno telo četiri dana kasnije.
Iz tog razloga, Slovačka Vlada je odobrila odstrel 350 medveda ove godine, ne bi li se smanjili napadi mrkih medveda.
- Ne možemo da živimo u zemlji u kojoj će se ljudi plašiti da idu u šumu, gde ljudi postaju hrana za medvede - rekao je Fico na konferenciji za novinare.
Foto: Shutterstock
Ministarstvo životne sredine saopštilo je da planira da sledi primer Rumunije, koja je prošle godine povećala kvote medveda za odstrel, na 481.
Vlada u Bratislavi je i pre toga popustila zakonsku zaštitu dozvoljavajući da se ubijaju medvedi ako zalutaju preblizu ljudskom naselju. Do kraja 2024. godine ubijeno je oko 93 primerka.
Prethodni zabeleženi napadi
U martu 2024. godine, 31-godišnja Beloruskinja upala je u jarugu i umrla dok ju je jurio medved u severnoj Slovačkoj.
Nekoliko nedelja kasnije, veliki mrki medved je snimljen kako trči kroz centar obližnjeg grada Liptovski Mikolaš usred bela dana, kako prolazi pored automobila i juriša na ljude na trotoaru.
Kako će Evropa živeti sa sve većim brojem vukova, medveda i risova?
Kako obezbediti adekvatnu nadoknadu lokalnom stanovništvu za štetu koju mesožderi nanose stadima koza i irvasa? Ko bi trebalo da plati tu nadoknadu?... To su samo neka od pitanja za stručnjake, ali i predstavnike vlasti.
Povratak evropskih mesoždera možda oduševljava ljubitelje divljih životinja, ali istovremeno preti da izazove oštre sukobe između ekologa i lokalnih zajednica.
Pre dve godine, švedski lovci su ubili 54 vuka, što je izazvalo bes ekologa, ali i zadovoljstvo među lokalnim farmerima.
Foto: Shutterstock
- Ključna stvar je da ćemo se uskoro suočiti sa mesojedima na način koji nije dosad viđen. U prošlosti smo živeli s velikim brojem predatora, ali smo ih držali pod kontrolom uz pomoć straha i nasilja. Danas to više nije moguće. Ne možete tek tako da ubijete medveda ili vuka, jer možete da budete kažnjeni ili da završite u zatvoru. Moramo da razvijamo mnogo fleksibilnije strategije koje uključuju lokalno stanovništvo, jer su oni ti koji mogu da ukazuju na najbolje politike za rešavanje odnosa s mesojedima u određenim regijama. Samo tako možemo obezbediti da se njihov povratak u Evropu odvija na održiv i pravedan način - smatra Hana Peterson iz Centra za antropoceni biodiverzitet na Univerzitetu u Jorku.
Sistem preteruje u proceni štete koju predatori nanose, a to dovodi do nepotrebnih i kontroverznih ubijanja životinja. S druge strane, ako se problem potcenjuje, lokalcima će biti naneta nepravda jer im se blokira isplata nadoknade za štetu.
- Moramo da pronađemo način da spojimo istinsko lokalno znanje sa naučnim znanjem. Trenutno to ne radimo - zaključuje naučnica.
(BBC, Gardijan)
BONUS VIDEO
