Pravoslavna crkva i njeni vernici slave sutra, 20. aprila, najradosniji hrišćanski Vaskrs, dan kada je vaskrsnuo Isus Hrist. Vremenom su se u proslavi ovog važnog praznika ustalili običaji koji su daleko od tradicije.
Vaskrs prate brojni običaji zasnovani na veri i predanju. A na drugoj strani je praksa koja je rezultat trendova odnosno pomodarstva koje se lako prenosi pa lako i zaživi.
Foto: Shutterstock
Šta je pomodrastvo, a šta najvažnije u proslavi Vaksrsa, objašnjava sveštenik i starešina Crkve Lazarica u Kruševcu Žarko Marković pa kao primer ovog prvog navodi:
- Te neke zekice po travi, po livadi, pa stavljanje jaja po livadi... Znate šta je jaje? Simbol vaskrsenja Hristovog. Marija Magdalena otišla je kod cara Tiberija i rekla mu: "Care, Hristos voskrese", u šta on nije verovao pa je napravio sa time poređenje: "Kao kada bi ovo jaje postalo crveno!?". I od tog trenutka jaje postane crveno i crkva prema predanju od tada koristi jaje kao simbol vaskrsenja.
Pročitajte još
Moderna praksa ume često da se veoma udalji od tradicije pa čak i da je zameni, kako to čini oni koji se više rukovode "savremenim" proslavama praznika nego tradicijom. A neizostavan deo te tradicije za Vaskrs jesu jaja.
Sveštenik Marković ističe da je jaje u hrišćanstvu simbol obnove života:
- To predanje je duboko ukorenjeno kod nas na Istoku i postoji od prvih vekova odnosno prvih apostola. Najosnovnije na Vaskrs jeste da se ode na svetu liturgiju gde se proslavlja vaskrsenje Hristovo, moli se Bogu i pričešćuje se, a kada se dođe kući, slavi se Vaskrs sa najmilijima. To je ono najvažnije u predanju Crkve.
(Blic Žena)
BONUS VIDEO:
