Na veliku radost vernika, u svečanoj atmosferi prepune kripte Hrama Svetog Save, u ponedeljak 21. aprila, održan je Vaskršnji koncert duhovne muzike. Na ovom događaju nastupili su: Dečji crkveni hor "Branko" pri hramu Svete Trojice iz Leskovca, Pančevačko srpsko crkveno pevačko društvo, Dečji hor "Rastko", Omladinski hor, kao i Hor Hrama Svetog Save. Svojim prisustvom koncert je uveličao NJegovo Preosveštenstvo, vikarni Episkop toplički g. Petar, zajedno sa visokoprečasnim i prečasnim sveštenstvom, kao i brojnim posetiocima koji su sa pažnjom pratili program.
Celokupni program bio je posvećen duhovnoj muzici, a posebno oduševljenje publike izazvalo je premijerno izvođenje kompozicije "Vo svjetje tvojemu vladiko" savremenog kompozitora Igora Andrića.
Kada se rodila ljubav prema duhovnoj muzici?
LJubav prema duhovnoj muzici kod mene se rodila u srednjoj muzičkoj školi. Moraću da napravim mali uvod u tu priču. Naime, iz dobro poznatih razloga, u periodu posle drugog svetskog rata pravoslavna duhovna muzika se nije izvodila na koncertnim podijumima. Ova nepisana zabrana javnog izvođenja dovela je do toga da se kompozicije
pravoslavne duhovne muzike ne smatraju umetničkom muzikom.
Pravoslavna duhovna muzika isključivo je tretirana kao sastavni deo bogosluženja. Sa druge strane, izvođenje muzike zapadne hrišćanske crkve, kao što su mise, rekijemi, pasije, bilo je slobodno, jer su autori tih dela Bah, Mocart, Betoven i drugi. Ova činjenica dovela je do toga da mi u muzičkom obrazovanju u Srbiji učimo koji su stalni, a koji promenljivi delovi mise, ali ne i koji su delovi Liturgije. Tako je na
jednom času muzičkih oblika profesorka nije znala odgovor na moje pitanje o delovima Litugije, pa me uputila u Crkvu da se raspitam i prenesem celoj grupi. Te nedelje sam otišla na Liturgiju i upravo je to trenutak kada se kod mene rodila ljubav prema duhovnoj muzici.
Pročitajte još
Da li i koje savremene elemente sadrži duhovna muzika? U obrnutom slučaju imamo neke primere? Do koje granice se mogu prožimati ta dva pravca?
Duhovna muzika po svom smislu jeste vrsta molitve. Ona na poseban način utiče na raspoloženje. Muzika stihovima daje svečanu odeću, snaži im izraz i pojačava utiske. Takođe, potstiče i razvija dobre naklonosti, jača ljubav prema lepom i prema vrlini. I kao odgovor na Vaše pitanje reći ću da je duhovna muzika sama po sebi uvek savremena.
U praksi se susrećemo sa tri načina komponovanja duhovne muzike. Prvi način se bazira na obradama crkvenog narodnog pojanja, drugi se oslanja na tradiciju i podrazumeva harmonski i kontrapuktski razvoj tradicionalnih napeva. Treći način jeste kombinacija lične inspiracije uz tonalnu slobodu, mikropolifoniju, minimalizam...
Sva tri načina zasnivaju se suštinski klasičnim principima komponovanja pravoslavne muzike – duhovni fokus, kanonski tekstovi i prvenstvo teksta. Muzika treba da uzdiže duh, da ne skreće pažnju sa molitve, tekst traba da bude razgovetan, a akcenti pravilni.
Kako je u svetu rangirana duhovna muzika, a kako na našim prostorima?
Duhovna muzika se ne rangira kao popularna muzika, ali postoje vodeći kompozitori, škole, tradicije i izvođači koji imaju prestiž i značaj.
Foto: Anđela Drobnjaković
Publika greši kada poredi izvornu i duhovnu muziku, zbog čega je to tako?
Te dve vrste muzike imaju potpuno različitu svrhu, poreklo i način izražavanja. Tako na primer izvorna muzika nastaje u svakodnevnom životu naroda, dok duhovna muzika ima svetu i Liturgijsku ulogu. Takođe, izvorna muzika nastaje iz narodne intuicije i običaja,
Ko su najsavremeniji kompozitori?
Od svetskih kompozitora izdvojiću Arvo Parta, DŽona Tavenera, Kurta Sandera i Alfreda Šnitkea, a od srpskih Svetislava Božića, Miodraga Govedaricu, Aleksandra Vujića, Rajka Maksimovića, Vladimir Milosavljević itd. Hor Hrama Svetog Save, sa kojim radim, na svom programu ima veliki broj svaremenih kompozicija srpske duhovne muzike. Neke od tih kompozicija napisane su upravo za Hor Hrama. Informacije radi u proteklih par godina premijerno smo izveli kompozicije Miodraga Aranđelovića Rasinskog, Vladimira Trmčića, Ilije Rajkovića, Igora Glavašića, a na nedavno održanom Vaskršnjem koncertu i kompoziciju Igora Andrića.
Da li je teško komponovati duhovnu muziku, šta je potrebno da bi je publika shvatila?
Komponovanje duhovne muzike jeste teško, ali ne zbog tehničke kompleksnosti, već zato što nosi ogromnu odgovornost. Duhovna muzika nije samo umetnost, ona je moltva. Kompozitor treba da ima lično duhovno iskustvo, da poznaje i poštuje kanone i tradiciju, da uspostavi sklad između forme i duhovne poruke i da bude svetan kome se
obraća. Publika ne mora da bude muzički stručna da bi shvatila savremenu duhovnu muziku – ali treba da sluša srcem. Od velikog značaja za razevanje je kvalitet hora koji izvodi delo.
Koje biste dve najveće kompozicije izdvojili iz sveta savremene muzike i zbog čega?
To je za mene jako teško pitanje. Kao nekom ko je nacionalno orijentisan i ko je kao dirigent na čelu rezidencijlnog hora Hrama Svetog Save smatram da je moj zadatak da izvodim srpsku duhovnu muziku. Na ovom
mestu izdvojiću srpske kompozicije koje će za mene uvek biti savremene, aktuelne i moderne, iako po godnama kada su nastale ne spadaju u savremenu muziku. Po meni to su remekdela duhovne muzike - Heruvimska pesma Stevana Stojanovića Mokranjca i Carju
nebesni Josifa Marinkovića.
Da li je teško biti dirigent hora?
Da. Biti dirigent hora je zahtevno na više nivoa istovremeno. Dirigent treba da ima muzičku stručnost, ali i psihološku, organizacionu i ummetničku zrelost. Evo zašto je to ozbiljan i složen posao:
- Dirigent mora poznavati celu partituru savršeno – svaki glas, dinamiku, ritam, tekst, akcentovanje, da zna kada da odredi mesto disanja pevačima i kada je opasnost od greške.
- Dirigent je tumač muzike – prenosi muzičku poruku pevačima i mora znati šta delo govori kako bi hor to preneo publici (ili Bogu, ako je duhovna muzika u pitanju
- Dirigent mora imati savršen sluh i koncentrciju da čuje svaku grešku, da zna kako da ispravi, mora da prati i reaguje u realnom vremenu.
- Takođe dirigent treba da bude psiholog i pedagog u isto vreme. Pevače različitog uzrasta, različitog obrazovanja i statusa mora da motiviše, nauči, ispravi greške i da stvori dobru timsku atmosferu.
- Ako dirigent vodi crkveni hor ima veliku odgovornost u duhovnom kontekstu – mora biti siguran i neupadljiv da bi hor mogao da se moli zajedno.
BONUS VIDEO:
