Život u urbanoj sredini zamenio je za iskušnički život u manastiru Studenici, a potom se i zamonašio 2004. godine u Hilandaru, na Svetoj Gori gde je dobio ime Romilo. Na Svetoj Gori je napisao doktorat, da bi 2016. godine stekao zvanje doktora na Teološkom fakultetu Univerziteta u Oksfordu. Posle toga odlazi u Pariz i dve godine provodi na postdoktorskim studijama na Filozofskom fakultetu Katoličkog univerziteta. Pre šest godina zatvorio je krug i vratio se u Beograd, a zatim i napustio monaški život. Danas je angažovan na univerzitetima u Nišu i Beogradu. Završio je drugi deo dokumentarca „Vidimo se u čitulji“, a uskoro će objaviti i roman „Monah“. Za Nin je pričao o monaškom životu.
Tokom monaškog života u Hilandaru, gde je dolazeći bio čvrsto odlučio da ostane zauvek i da tu „ostavi svoje kosti“, Knežević je svojom voljom bio odsečen od sveta. Jednom godišnje je telefonirao i jednom godišnje pisao pisma, nije pratio dešavanja van tog svetog mesta, potpuno zaboravljajući kako izgleda život izvan manastira, pa su mu zato kasniji povratak u „običan“ svet i građenje novog života predstavljali veliki stres. Ipak, iskustvo sa Svete Gore za Kneževića je dragoceno.
- Možda će zvučati pretenciozno ako kažem da sam više puta doživeo blaženstvo božanske ljubavi sa kojim se ništa na ovome svetu ne može uporediti. Starac Siluan Atonski objašnjava da duša koja je izgubila Božiju ljubav oseća veću bol nego majka koja je izgubila dete. Upravo sam završio prvu knjigu mog romana ’Monah’, u kome u romansiranom ključu opisujem svoje životno traganje. Nije, naime, nužno da svako ko primi blagodat postane monah, kao što nije neopravdano da monah promeni životni put - ističe Knežević.
Foto: Jutjub printskrin
Upitan da li mu nekada nedostaje miran monaški život, on kaže da o toj temi zapravo postoji mnogo zabluda.
- Ako Božije savršenstvo ne leži u dovršenosti i nepromenljivosti već u neprekidnom stvaranju apsolutno novog, jasno je da monaški ideal nisu mir i klasični pojam svetosti. Postoji mnogo zabluda o monaškom životu, a jedna od njih je da savršeni monasi imaju savršeni mir. Jung kaže da cilj života nije svetost već celovitost, neprekidno uvećanje, neprekidni razvoj. Pravi monah se nikada ne zadovoljava postignutim. Postoje, svakako, trenuci čudesnog mira, ali se oni smenjuju sa iscrpljujućom borbom jer ’rat je otac svega’ - ističe on.
Pročitajte još
Knežević je poslednjih godina bio zaokupljen završetkom dokumentarnog filma „Vidimo se u čitulji 2.0“, koji je dobio i podršku Filmskog centra Srbije. Reč je o drugom delu dokumentarca koji govori o naglom porastu kriminala u Srbiji tokom turbulentnih devedesetih, što je prikazano kroz razgovore sa takozvanim momcima sa vrelog asfalta, koji sebe predstavljaju čak i kao verziju modernog Robina Huda. U drugom delu (nastalom od materijala snimljenog devedesetih godina) Knežević prikazuje ispovesti četiri aktera čiji psihološki profili opisuju ceo raspon identiteta podzemlja.
Šta znači biti slobodan?
- Joakim od Fjore je još u 12. veku predvideo dolazak treće religiozne epohe. Posle razdoblja zakona i iskupljenja, dolazi doba Duha, u kome će, po rečima Hristovim, ljudi činiti i veća čuda od njegovih. Da bi to bilo moguće, neophodno je, tvrdi Berđajev, prevazići dve vrste svesti, dve bliznakinje: religioznu svest koja uči da je nemoguć ’Osmi dan’ i nastavak stvaranja sveta, i naučnu svest o nemogućnosti uvećanja energije. Ako smatramo da su energija i svet, baš kao i tradicionalni Bog, dovršeni, onda je nemoguće apsolutno samoodređenje čoveka kao ikone Božije. Treba jasno reći da istinska sloboda nije sloboda volje ili izbora. Biti slobodan znači biti apsolutno jedinstven. Jedinstvena ličnost neprekidno ostvaruje sebe pred Bogom i u svetu, čak i kada ne čini ništa epohalno - navodi Knežević i zaključuje:
- Jedan indijski filozof je rekao da umetnik nije posebna vrsta čoveka već je svaki čovek posebna vrsta umetnika. Manifestaciju jedinstvene ličnosti celokupno okruženje doživljava kao pojavu apsolutno novog, kao uvećanje u biću. Stvaranje svake ličnosti je uvećanje u biću. Ličnost nije moguća ako kao aksiom prihvatimo tvrdnju o nemogućnosti uvećanja energije. Čak i kada to doslovno ne tvrdi, osnovno pitanje koje savremena fizika postavlja jeste pitanje o slobodi sveta. Kao što je učenje o ikoni u sukobu sa klasičnom omnipotencijom, tako su sloboda i nepredvidivost sveta nespojivi sa teorijom o nemogućnosti uvećanja energije.
(NIN)
BONUS VIDEO:
