Zlatan Ibrahimović nikada nije krio da je imao teško detinjstvo. Rođen je 1981. godine u Malmeu od porodice imigranata iz bivše Jugoslavije koji su se u Švedsku naselili samo četiri godine ranije. Otac Šefik se bavio muzikom i teškim fizičkim poslovima kako bi prehranio porodicu, dok je majka Jurka bila čistačica. Četiri decenije posle, Zlatan priznaje da je mnogo toga nedostajalo dok je odrastao, ali da svojim roditeljima ništa ne zamera.
Foto: Profimedia
- Imali smo dobar odnos, a porodica mi je "pravi miks". Majka Jurka je bila čistačica i imam dve sestre sa majčine strane, sa starijom nisam u kontaktu, sa mlađom od njih dve sam bliži. Imam i brata koji je preminuo. Velika porodica! Imam dobar odnos sa majkom, a nešto slabiji sa ocem, što ne znači da je loš. Morate da razumete Balkan! - poručio je Ibra u intervjuu za "ABTalks".
- Važno je ko donosi hranu na sto? Ko brine o porodici? Otac nas je stvorio, ali ja sam omogućio neke druge stvari, mnogo više kada je u pitanju novac. Važno je da radite šta verujete, a ne šta vam kažu da radite. Kada radite, radite to iz srca, a ako to radite samo razmišljajući - napravite problem. To se odnosi i na humanitarnu pomoć, nemojte da pričate o tome, samo uradite. Meni to ne treba. Ja i moj otac Šefik smo na neki način ista osoba, puni samopouzdanja i radimo sve na svoj način. Zato smo u sukobu, ali je i dalje moj otac - naglasio je Ibrahimović.
Pročitajte još
Na pitanje da opiše svoje detinjstvo u tri reči, Ibrahimović je izabrao: patnju, agresivnost i to da je "bilo teško". Objasnio je i šta je tačno mislio tim rečima:
- Patnja... Bio sam u situaciji da deca rade stvari koje ja ne mogu, mislim prvenstveno zbog nedostatka novca. Otac se trudio, ali nisam mogao da im se približim. Igrao sam fudbal, deca su išla na put, a ja nisam imao novca. Nekad nismo imali da platimo ni za kiriju. Deca su jela slatkiše, ja nisam, druga deca su nosila lepu odeću, ja nisam... Pokušao sam da kradem, ali nisam baš bio uspešan u tome - nasmejao se Ibrahimović.
- Bio sam disciplinovan prilično, otac me je kažnjavao. Ne bih rekao da je to bio za mene 'mod preživljavanja', ali bilo je teško, zato sam patio. Hteo sam da imam nove kopačke, a nisam ih dobio, dok su druga deca imala. Zato kažem da sam patio. Zašto mi je bilo teško? Nisam bio prihvaćen jer sam bio stranac. Drugačije su me percipirali, imao sam braon oči, veliki nos, to nije tipičan Šveđanin. Nisam dobro ni pričao švedski. Nisu me prihvatili zbog toga, dok sam i ja bio brbljivac, ali to je bio deo mog karaktera.
Foto: Profimedia
- Morao sam da budem mnogo bolji od drugih da bih se pohvalio, da rušim zidove da bi me prihvatili, pa i da probijem neke granice da prihvate moje naslednike u Švedskoj. Što se tiče agresivnosti, ja sam iz takve porodice. Mi se ne grlimo, jaki smo jedni prema drugima, a ja sam postao on. Moj pristup je bio agresivan jer sam na taj način pokazivao ljubav, ali to drugi nisu videli. Tako sam vaspitan, nije to da bih nekome pretio, samo sam takav bio - zaključio je on.
(Mondo)
BONUS VIDEO:
